Ili dokaz kako je čak i po "pasjem" vremenu bolje biti u divljini nego u gradu Koliko god da smo se dogovarali kako da taj vikend optimalno iskoristimo, baš nam se nije dalo. Gledanje u meteo prognoze samo nas je blagovremeno obeshrabrilo da napravimo bajkerski vikend, ali se vreme na kraju pokazalo takvim da ni planinariti po vrhovima Straže, Lisca i Kršijore, kako smo prvobitno zamislili, nije imalo mnogo smisla kada duva orkanski vetar uz mećavu i nultu vidljivost. Čak i transport do polazne tačke pokazao se za Borisov RAV4 kao veća avantura nego što smo pretpostavili da će biti (iako smo preventivno prišli iz doline Resave, što se ispostavilo kao mudra odluka), tako da smo na kraju veći deo kratkog zimskog dana proveli probijajući se terencima kroz svakim satom sve više kučajske snegove.
Na kraju smo odlučili da siđemo u niže krajeve i barem pokušamo da zabacimo neki lep pogled sa stena koje okružuju kanjon Resave, ali avaj - dok smo se mi na to odlučili, oblaci i mećava su stigli da se sa vrhova Kučaja spuste niže. Posle ručka s nogu na Vinatovači, ipak smo krenuli da popnemo Veliki Pat, 769 m visoku markantnu stenu između dolina Burdeljskog i Jelovog potoka, po lepom vremenu odličan vidikovac, a sad samo prilika da zamišljamo šta bi sve moglo da se se vidi odozgo, kad bi nešto moglo da se vidi. S obzirom na vremenske uslove i orkanski vetar koji nas je gotovo odneo sa grebena Velikog Pata, zabijajući nam sneg u kožu lica kao iglice, ta šetnja koja je potrajala nešto duže od sata bila je sasvim dovoljna da se, onako mokri i smrznuti, ipak složimo da smo "iskoristili dan" :-)
Naravno, posle snežne avanture po Kučaju, sledila je obećana nagrada - otapanje zamrznutih kostiju u toplim sumpornim vodama bazena banje Ždrelo. Košava orkanskih razmera nije nimalo smetala - kad se zagnjurite preko glave u toplu vodu, ne osećate uopšte kako duva. Mnogo ko od nas osmorice je pomislio kako bi možda bilo bolje da po ovom vremenu nismo ni pokušavali da penjemo Kučajske vidikovce, već smo trebali odmah da dođemo direktno u Ždrelo ;-) Ipak, koliko god da su uslovi bili krajnje nepovoljni za duži boravak na otvorenom, bolji je i ovakav izlet u divljinu, nego očajavanje u gradu što je zima i čekanje proleća... Priroda ima različita lica i ne možete da kažete da je poznajete, da ste pronikli u suštinu nekog predela, dok ih ne vidite sva.
