Još jedan od dragulja Homolja Lepotu doline Todorove reke malo ko zna, sem onih koji imaju sreće da potiču iz Debelog Luga ili Majdanpeka. Ovo je još jedan od dobro skrivenih kutaka, još jedno zaboravljeno mesto iz raskošne prirodne riznice Homoljskih planina.
Ova, skoro deset kilometara duga rečna dolina, ušuškana je u krošnje gustih homoljskih šuma pored Debelog Luga, vlaškog sela nadomak Majdanpeka, sa svojim brojnim zlatonosnim pritokama i tajnama koje kriju mešoviti šumarci kroz koje prolazite dok napredujete dolinom. Iskonski mir ovde ništa ne remeti, jer je dolina Todorove reke "slepo crevo"; iz nje se dalje ne može nigde, sem pešice, ili eventualno ako imate vrhunski sposobno terensko vozilo i motornu testeru pride. Jer, ako poželite na kraju doline Todorove reke da se uzverete na glavni greben Homoljskih planina, sem ekstremnog nagiba i po više od pola metra dubokih vododerina čija će vas promenjiva konfiguracija začas prevrnuti, moraćete da se izborite i sa bezbroj stabala koja su popadala preko ovog "puta". Ovaj prolaz definitivno nije za "turiste", ali to nije ni Todorova reka; na njoj nema turističkih atrakcija, ugostiteljskih objekata, smeštajnih kapaciteta, kulturnih ili istorijskih znamenitosti ili bilo kakve tradicionalne turističke animacije. Umesto toga, naći ćete samo čistu, iskonsku lepotu, bujnost prirode i sveprožimajući mir, u kome ne postoje radni dani i vikendi, u kome nema ni nagoveštaja urbanog, gde vreme kao da je zaustavljeno pre puno stotina godina. Ako se u tome pronalazite, Todorova reka je skrivena oaza kakvu tražite.
Ovo je snimljeno u vreme kada je Homolje najlepše - sredinom aprila, dok je Goca vodila planinare sada već uobičajenim krugom od Grabove reke ka Todorovoj, preko Dupeš Čoke, a ja zavirivao po bezbrojnim pritokama Todorove reke, tražeći nove ili stare, skrivene i zaboravljene prolaze. Sve se završilo na času ispiranja zlata kod Perice i, naravno, u kafanici "Breza" u Debelom Lugu :-)
