Ono zbog čega smo, zapravo, krenuli Posle nekoliko dana provedenih na Javorskoj reci, konačno smo stigli i do Arbinja, mesta koga nam je uvek do sada bilo premalo. Sada smo želeli da tu grešku ispravimo, jer je ovoga puta Arbinje, sa svime onim što ga okružuje, bilo naš krajnji cilj. Ostaćemo onoliko dugo koliko budemo osećali da nam je potrebno, dok upijanje te lepote ne stigne do nekog svog prirodnog kraja.

Pronašli smo konačno i Koprenski vodopad, popeli se na Tri čuke. Lenčarili na toplim crvenim stenama, čak i priredili svečanu večeru na njima. Bane, Žile i Olja su nas u nekom trenutku napustili, a ja sam jedan dan proveo sa Mlađom ispitujući zarasle puteve Vlaške planine, nakon čega sam se vratio Goci i klincima u Arbinju. O svemu tome putopis je ispisan na čak tri stranice: prva opisuje dolazak u Arbinje, uspon na Tri čuke i oproštaj od Baneta, Žileta i Olje, druga prepričava moju jednodnevnu 4x4 avanturu sa Mlađom, dok vam treća dočarava intimu i emocije našeg poslednjeg dana u Arbinju leta 2010.