Pek, Grabova i Todorova reka; rudnici zlata i volframa, guste Homoljske šume Još kao dete kada bih prolazio vozom na relaciji od Beograda ka Zaječaru onog trenutka kada bi trasa pruge uronila u gusto zelenilo Homolja zalepio bih se za prozor kao hipnotisan, prosto gutajući prizore gustih šuma u kojima se, u bezbrojnim usecima pored kojih prolazimo, niotkud pojavljuju potočići i reke. U međuvremenu sam Homolje dobro upoznao, a ovo je bila prilika da Goca i ja neke naše tajne ovog čarobnog predela obavijenog legendama i naseljenog harizmatičnim ljudima koji kao da žive u nekom drugom vremenu, podelimo sa drugima.
I sam sam bio iznenađen time do koje mere je ono što smo zamislili ispalo sjajno. Izlet je imao savršen ritam, uvod, razradu i veliko finale, na 18 km puta videli smo srž, ono najbolje od ovog, najlepšeg (ili barem najšumovitijeg) dela Homoljskih planina - dve najlepše rečne doline, Grabovu i Todorovu, kao i kanjon Peka, stare rudnike i tradicionalni metod ispiranja zlata na Todorovoj reci, prošavši kroz čarobne bukove šume u vreme kada im mlado lišće daje gotovo fluorescentno zelenu boju, spustivši se kroz duboku senku uske i vijugave doline potoka Valja Mare. I naravno, spoznavši legendu o Paunu Iliću i njegovoj steni u kanjonu Peka.
Ovo je definitivno kraj u koji možete da uronite i zaboravite da treba da se vratite u sumanutu realnost savremenog sveta. Ako želite da saznate više o ovoj turi, pročitajte priču
"Verona istočne Srbije"