Prolazak Lazarevog kanjona u avgustu 2008. - slično, a ipak drugačije nego ranije... Toliko smo do sada pisali o Lazarevom kanjonu za razne štampane medije, toliko puta u njemu bili, toliko puta se napajali njegovom lepotom koja zaustavlja reči a oslobađa duh, njegovim iskonskim mirom, da je zaista teško o ovom prirodnom spomeniku sada reći nešto novo i drugačije. To je mesto na kome se Goca i ja osećamo kao kod kuće, mesto čiji sveki kutak, svaki prolaz, svaku krivinu dobro poznajemo, a opet imamo utisak da on za nas krije tajni koje nećemo otkriti do kraja života.
Krajem avgusta 2008. ponovo smo kroz njega proveli grupu planinara već uobičajenom trasom koja prolazi glavnim krakom i Demižlokom pored ponora Demižloka gde se bivakuje, a sutradan se vraća preko nekog od brojnih vidikovaca na severnom obodu kanjona. Ovoga puta smo u pronalaženju prelepih, a teško pristupačnih vidikovaca bili radikalniji nego pre, izvevši grupu kroz pravo bespuće i gustiš (sam naziv platoa koji glasi STRNJAK dovoljno govori) do samog ćoška koji tvore Mikuljski krak kanjona na jednoj i glavni krak na drugoj strani. Od pogleda sa ivice 300 m visoke vertikalne litice, sa vertikalama levo i desno od vas, zastaje dah...
Ovaj foto album je pokušaj da to iskustvo podelimo sa vama, a ako želite da pročitate i Gocinu opširniju priču o ovom događaju i da saznate još štošta o Lazarevom kanjonu, to možete učiniti
ovde.