Izgradnja brane u Perućcu lepote kanjona Drine je pomalo gurnula u zapećak, ali od nje još uvek zastaje dah, bez obzira na preko 100 metara viši nivo vode... Kanjone obično vezujemo za brzake i divlje reke na kojima rafting predstavlja vrhunski adrenalinski doživljaj, ali lepotu i divlji karakter nekih kanjona ni potapanje zarad izgradnje akumulacionih jezera ne može narušiti. Retko ko danas zna da se uzvodno od Bajine Bašte, na mestu gde Drina pravi veliku lakat krivinu oko planine Tare, krije jedan divalj kanjon fantastičnih stenovitih odseka obraslih gustim i raznovrsnim rastinjem (između ostalog, na njegovim padinama raste i Pančićeva omorika), kanjon koji je pre potapanja bio drugi po visini u svetu - kanjon reke Drine.
Duboke vode sadašnjeg jezera su pravi kameleon - u proleće zelene, leti plave, zimi potpuno prozračne. Kažu, za te promene je zaslužan plankton. 4. maja 2008. godine imali smo tu privilegiju da provedemo 5 sati i pređemo nekih 50 km ploveći brodićem kroz kanjon Drine, pogleda sa nevericom uprtog u litice ovog vajarskog dela prirode dok smo se osvrtali unaokolo pokušavajući da zabeležimo svaki njegov ornament, od stenovitih kuloara i useka, preko usamljenih borova koji štrče iz stena, kamenih ostrva, vodopada i glatkih stena okupanih kišom koje svetlucaju pod zracima sunca.
Vrhunac ove vožnje bilo je pristajanje u laguni koju formira ušće kanjona Brusnice u Drinu, mesto na koje se odozgo, sa Predovog Krsta jako teško stiže, a odozdo samo na način kako smo mi stigli, brodićem. Ako želite da pronađete mesto gde ćete zaista biti izolovani od civilizacije, teško je naći neko bolje. Posle nekoliko sati provedenih u kanjonu Drine pomislićete da ste negde daleko, u egzotičnim predelima poput Amazonije ili Nove Gvineje...
Ako vas zanima kako je bilo gore, iznad stena u prethodna dva dana, pogledajte
foto album sa biciklijade.