Grebenom Vardenika od Vlasine do Besne Kobile i nazad Ovo je jedna od onih bajkerskih tura koje se izvedu u inat vremenskim prilikama i na kraju ispadnu sjajne. Vremenska prognoza je bila varljiva, ali se na kraju okupilo čak 15 fribajkera (+ Denis koji je vozio prateće vozilo) i uglavnom po kiši, kroz oblake i na eksponiranim delovima grebena i šibani orkanskim vetrom, izvezlo 85-95 km u dva dana. Sa fotografija ćete ukapirati da nije bilo baš tako mazohistički kao što zvuči, iako smo bili prilično mokri i blatnjavi, ali - sve je to sastavni deo Freebiking avanture :-)
Denis, Milan i ja smo na put krenuli dan ranije nego ostatak ekipe, u nameri da snimimo materijal za Auto Bild na deonici između Predejana i Vlasinskog jezera. Taj dan je zaista bio prelep, topao i sunčan i zaista je šteta što se nismo okupili tog jutra u Predejanima za pedaliranje do Vlasine - Čemernik zaista zavređuje da bude prepedaliran, kao sjajan spoj mešovitih šuma, pašnjaka i širokih visoravni sa kojih pucaju sjajni pogledi prolazeći nekih tridesetak kilometara uglavnom odličnim zemljanim putevima.
Na Vlasini iznenađenje - novopostavljene table koje pored jezera takoreći zabranjuju i disanje, hotel prepun, a ključa od zvaničnog kampa nigde nema (kasnije smo saznali da je u pitanju lažni katanac, koji se samo podigne). Rizikovali smo hapšenje razapevši šatore među brezicama pored jezera i proveli tu jednu vrlo ugodnu noć pod nebom punim zvezda.
U subotu je osvanulo lepo, sunčano jutro, ali su onda oko 9h krenuli da se navlače oblaci... Pa je malo počela da prska kiša... I tako sve više i više, konstantno se pogoršavajući kako je dan odmicao. Ekipa i Niša, Kraljeva, Požarevca i Beograda se ipak prikupila do podneva (kasnije nas je Fermax sa svojim bratancima sustigao) i bez straha od oblaka krenula grebenom prema Strešerima i Ruskom spomeniku pod Besnom Kobilom.
Dok su adrenalinski ovisnici odjurili daleko napred i, gotovo odneti vetrom, izbili na vrh Besne Kobile u uslovima gde se prst pred okom nije video, "penzionerski" deo ekipe je od spomenika ziheraški krenuo širokim makadamom ka Krivoj Feji, u susret toplini planinarskog doma.
Dom je zaista sjajan, renoviran, čist, udoban, može se u njemu dobiti čak i hrana, a sve to po razumnoj ceni - sve preporuke! (kontakt: skijališta Vranje, 017 404260)
Odluku šta ćemo voziti u nedelju ostavili smo za jutro; vremenske prilike su jednostavno bile takve da bi prvobitno planiran prolazak čitavim grebenom Dukat planine bio težak mazohizam. Kada je kiša stala i počelo da se razvedrava, odlučili smo se da pedaliramo nazad ka Vlasini, ali drugim putem - od Ruskog spomenika spuštajući se u dolinu reke Lisine ka istoimenom jezeru, a odatle asfaltom lagano uzbrdo do Vlasine. Dan je bio potpuno šizofren - stalno su se smenjivali sunce i pljuskovi, a staza je bila prilično klizava. Svejedno, svi su u tom spustu izuzetno uživali, naročito Kuša :-)
Sve u svemu, krajnji jugoistok Srbije je svakako zlatan rudnik prelepih grebenskih staza, kojima se može pedalirati unedogled i potrošiti na to daleko više od dva dana. Dakle, vredi doći na leto, i na duže. Koliko god da se radi o pasivnim krajevima, njihova lepota pleni i ostavlja bez daha.