Demonstracija MTB potencijala Kučaja u jednom danu Vreme nas u septembru 2008. baš nije služilo i bilo je više otkazanih nego održanih biciklijada. Imao sam želju da nekim ljudima koji nikad tamo nisu bili demonstriram savršene kučajske MTB terene na pravi način, što u okruženju gde treba preći po desetine kilometara kroz šume i potpuno nenaseljene predele u kratkoj jesenjoj obdanici baš i nije jednostavno.
Kiše su stale, Emil i Nikola su bili voljni da potegnu iz Novog Sada i to je bio dovoljan motiv da se skocka jedan od mogućih referentnih itinerera kroz ovaj prostor. Potencijalno dvodnevna tura se uz seriju pehova nekih ljudi koji su bili zainteresovani da krenu svela na jednodnevnu, ali smo se ipak Emil, Nikola (Kopilović), Nikola (Zlatanović) i ja ranom zorom 28. septembra uglavili u Emilov auto i obreli na dobro poznatom mestu kod Krsta na Vinatovači u nameri da obrnemo jedan lep, 64-kilometarski krug.
Dok smo doručkovali, sastavili bicikle i napokon krenuli, bilo je već skoro 11h, što je bilo bar 1,5 sati kasnije nego što smo nameravali da krenemo. Već tad mi je bilo jasno da smo u ozbiljnom cajtnotu da izvezemo zacrtano, ali nisam hteo da propustimo ni Valkaluci ni Prskalo. Prohladan jesenji dan sa temperaturama od 7 do 10 C nam je išao na ruku (nismo se previše znojili i dobro smo grabili uzbrdo), ali nas je ipak mrak sustigao već iznad Resavske pećine, tako da je dalji prolazak vrlo atraktivnom premijernom trasom od Kločanice preko Face i dolinom Stanojevog potoka, kao tehnički zahtevniji, otpao. Umesto toga, spustili smo se na asfalt kod Resavske pećine i okolo, preko Strmostena i Lisina, vratili do kola. Sve u svemu, promena maršrute uslovila je čak i produženje trase, koja je na kraju iznosila čak nešto preko 70 km.
Pogledajte u slici i (nešto malo) reči kako je to izgledalo...