Gustiranje lepote na potezu od Mokre Gore, preko Šargana, Zaovina, Karaklija i Predovog Krsta, do Biljeških stena Tara je raj iz kog god ugla da je posmatrate i kako god da je osvajate, pešice, biciklom, 4x4 vozilom. Njeni savršeni putevi kroz prelepe mešovite šume, pored jezera i reka i preko zelenih proplanaka na kojima su rasute rustične drvene kućice u etno stilu ovoga kraja predstavljaju idealan teren za bajking, jedan lavirint u kome vam, što ga bolje poznajete, izvire sve više ideja kuda krenuti.
U pitanju je uistinu ogroman prostor - Tara se ne može apsolvirati za par dana, a mi smo za dva i po dana planinu pedalirajući presekli na potezu gde je najlepša i najdivljija. Prvog dana, nakon što smo stigli i smestili se na Zaovinama, obrnuli smo jedan lep, neplanirani, "trening" krug na području malog Zaovinskog jezera do Filipovića i Đurića, prošavši prelepim putevima kroz osunčane četinarske šumarke severozapadnih podnožja Zborišta. Sveukupno oko 14 km uz nešto manje od 500 metara uspona, za oko sat i po efektivne vožnje.
Drugog dana smo provozali fantastičan krug od 55,5 km preko Zborišta i Ivera do Mokre Gore, da bismo se vratili preko Šargana i grebenski ponovo izbili na Zborište, sa druge strane. Vremenska prognoza je obećavala varljivo vreme (što se i ispunilo), ali smo mi imali jako puno sreće tokom vožnje - kad god bi naišao neki pljusak mi bismo se našli nadomak odgovarajućeg krova nad glavom. Put sa Šargana ka Zborištu je zaista prelep, prolazeći sve vreme kroz osunčane, travnate šume belog bora prepune cveća, čije intenzivno prolećno zelenilo predstavlja praznik za oči.
Trećeg dana smo u prelepo, sunčano jutro koje je puno obećavalo, krenuli od Zaovina preko Karaklija ka Predovom Krstu, sa namerom da stignemo do Velikog Kraja. Međutim, neposredno nakon pauze za užinu iza Karaklija, kako smo ušli u gustu šumu centralnog masiva Tare na obroncima Velikog Stolca, počeli su da se navlače oblaci. Postajalo je sve hladnije, da bi u nekom trenutku na mahove počeo da duva i prilično jak vetar. Kako smo stigli do sigurnosti lovačkog doma na Predovom Krstu, krenuo je jak pljusak, koji je bio samo uvod u serijal sličnih tokom poslepodneva (planinarski deo ekipe koji je išao do Velikog Kraja doživeo je čak i grad). U takvim uslovima odustali smo od stizanja do Velikog Kraja i zadovoljili se posetom Bilješkim stenama. Nakon večere na Predovom Krstu, spakovali smo bicikle u planinarski autobus i vratili se na Zaovine. Sve svemu, drugog dana smo prešli oko 37,5 km, uz nekih 1000 m savladanog uspona.
O tome kako je bilo na krstarenju brodićem kroz kanjon Drine četvrtog dana i kako su planinari videli uspon na Zborište i Veliki Kraj, u slici i reči pričaće vam preostala dva foto albuma, u Freetreking i Freecanyoning sekcijama...