Proleće na Đerdapu otkriva svoje najlepše lice Očigledno nas je duga zima učinila željnim proleća na biciklu, s obzirom da se prethodnica prve ovogodišnje planinske bajkerske ture okupila već u petak uveče u dolini Todorove reke nadomak Debelog Luga, postavivši svoje šatore na livade na kojima se konačno pojavila ovogodišnja trava, ona zelena, najzelenija, prolećna. Freebiking nije samo dahtanje i okretanje pedala, to je čitav jedan hedonistički ritual stapanja s prirodom, u kome je pojednako važno i ono pre i ono posle vožnje, i ono u toku vožnje što nije vožnja - pucketanje vatre pod zvezdanim nebom uz osluškivanje zvukova koji dolaze iz šume, spavanje u šatorima pri tlu gde je dovoljno samo pružiti ruku van i osetiti jutarnju rosu, umivanje na planinskim potocima...

Subotnja vožnja je, kao što je i bilo najavljeno, bila eksperiment - pokušaj da saznamo ima li smisla pedalirati po grebenu između Grabove i Todorove reke, tom najšumovitijem delu istočnog Homolja, ali više od toga bila je zanimljivo druženje sa planinarima Železničara sa kojima smo se sreli na Dupeš Čoki, a kasnije družili i pri demnostraciji ispiranja zlata na Todorovoj reci.

Planinari su te večeri krenuli kućama, a fribajkeri, čiji se broj u međuvremenu uvećao na 12-oro, narednu noć logorovali pred Rajkovom pećinom, koju su ljubaznošću Marijane iz TO Majdanpeka bili u prilici i da obiđu. Sve je to bila sjajna uvertira za ono zbog čega smo, zapravo, bili ovde - vožnje po savršenom, sunčanom (mada vetrovitom) danu od parkinga muzeja Lepenski Vir do Šomrde, najvišeg vrha Đerdapa.

Neki minut pre 9 u nedelju 12. aprila smo se konačno svi prikupili u Lepenskom Viru - 12-orica od prethodnog dana i još 7-orica sveže pristiglih iz Novog Sada, Beograda i Požarevca - ukupno nas 19, čime je oboren rekord broja učesnika jedne freebiking ture postavljen prošle jeseni na Goliji.

Sve je obećavalo savršen dan, ali je dan, kao i raskošna priroda Đerdapa koja nas je počastila neočekivano intenzivnim bujanjem proleća, prevazišao sva očekivanja. Neki su ovaj nedvosmisleno naporan uspon pedalirali brže, neki sporije, neki su zastajkivali jer ih je na to primoravao fotografski neizdrž - toliko je toga bilo što je vredelo ovekovečiti. Posle napornog uspona i pogleda daleko zabačenih sa Šomrdskog kamena, pravi šlag na tortu, tačka na i, nešto što izaziva onaj dobro poznati a tako retko opravdan osećaj da želite da vrištite od sreće i prepuštanja čistom hedonizmu, bio je spust sa Šomrde niz Markucin Rt, jedan genijalni, vijugavi greben čiji nas najistureniji deo jednostavno nije pustio da ga brzo napustimo - tu je nastala i grupna fotka svih devetneaestorice učesnika. Nakon što smo se spustili u dolinu Velike reke kod Boljetina, vratiti se do kola je bilo lako, ali nas lepota obasjana popodnevnim suncem jednostavno nije puštala da požurimo. Da, zbog ovoga se živi, zbog ovakvih trenutaka se ide u prirodu...

GPX trek vožnji od oba dana možete da preuzmete ovde.

Malo statistike:

Pređeni put - 36,74 km
Ukupni uspon - 1195 m
Vreme kretanja - 4h 45m