Po Radanu uzduž i popreko biciklom Proleća 2011. došao je konačno red da fribajkeri upoznaju i lepote Radan planine. Nije bilo ničeg logičnijeg nego da ovu turu osmisli, i ostatak ekipe ugosti Gruja, naš leskovčanin koji ima vikendicu na Radan planini i sa ocem se po njoj kreće od malena. Ono što je ipak prevazišlo sva naša očekivanja, bilo je izuzetno gostoprimstvo i toplina sa kojim smo dočekani kod Grujića, gde je svaki član porodice dao maksimalan doprinos. Jednom rečju, osećali smo se kao kod svoje kuće, a druženje nakon vožnji je bilo zaista nezaboravno.
Gruja je za prvi dan, subotu 7. maj smislio prosto savršenu trasu, jedan sveobuhvatan krug kroz centralne delove Radan planine, koji nas je proveo njenim najlepšim delovima. Od vikendice nadomak sela Ivanje, prvo ide jak asfaltni uspon do motela Radan, da bi se posle kraćeg spusta nastavio uspon kroz samo srce planine, dobar makadam koji prolazi kroz guste, pretežno bukove šume, ka najvišem vrhu Radana, Šopotu. Odatle trasa postaje dinamičnija (ali i teža), vodeći nekoliko kilometara preko livada i kroz šumarke, gde smo zbog podloge ili nagiba na dosta poteza gurali, ali to nikome nije smetalo - vidici su bili sjajni, a prolećno zelenilo i cveće prosto očaravajući. Odatle smo prvi put ugledali Sokolov vis, 1370 m visoki najlepši vrh Radan planine, koji je bio naše krajnje odredište za taj dan. Na Jevđinoj livadi, pod samim Soklovim visom, ostavili smo bicikle i uputili se okomito uzbrdo ka vrhu. Kuša, Sale i Željko se nisu zadovoljili samo stizanjem do Sokolovog visa - ideja posete Đavoljoj varoši ih je magično privlačila, a do nje je bilo samo još 10 km od te tačke (doduše, nizbrdo). Dok se ostatak ekipe blagovremeno, sa prvim sumrakom ponovo okupio kod Grujića, njih trojica su zabasali duboko u mrak - zamalo da zakasne na večeru :-) Sve u svemu, mi smo prešli oko 45 km i na tom rastojanju napravili 1400 m uspona (što govori da je ovo ipak bila jaka tura), a njih trojica su na to dodali još 20 km i uspon zaokružili na impresivnih 2000 m u jednom danu.
Sutradan se situacija sa vremenom izmenila - šerpa plavo nebo i topao prethodni dan ustuknuo je pred hladnim talasom, koji je nešto iza podneva doneo i ozbiljnu kišu. Pod neizvesnošću olovnog neba, ekipa se podelila na dva dela - jedni su pedalirali asfaltom do Caričinog grada i natrag napravivši lep krug od 38 km, dok je petoro "ziheraša" otišlo na izlet džipom do Đavolje varoši, usput snimivši i vodopad Ripivodu, pored koga su prethodnog dana na biciklima samo prozujali.
Ukupno je na turi učestvovalo 22 bajkera i 2 bajkerke iz 8 gradova Srbije. Uzeli smo maksimum od varljivih vremenskih prilika i upoznali još jednu prelepu planinu južne Srbije, uvereni da ćemo joj se još vraćati. Foto albumi ostalih učesnika ture nalaze se na adresama:
Milan Drakulić, Niš (paket zipovanih fotografija za download)
Dejan Polar
Srđan Arsenijević (video)
Igor Bardić
Gruja
Željko Motić (prvi dan),
(drugi dan)
Peđa fermax