64 bajkera uživalo u lepotama Kučajskih divljina... Može li se na jednodnevnoj freebiking vožnji na nekoj planini u Srbiji okupiti 64-oro bajkera? Ono što se dogodilo u subotu, 10. aprila na zapadnim obroncima Kučajskih planina i ovaj foto album su očigledan dokaz da može :-) Između 9 i 10 h ujutro na parking u malom rudarskom mestu Resavica stizali su jedan za drugim automobili natovareni biciklima iz desetak gradova Srbije (Niš, Kraljevo, Kragujevac, Ćuprija, Pančevo, Zrenjanin, Beograd, Novi Sad), a jagodinci su došli kombijem sa prikolicom do parkinga na Pasuljanama i tu čekali da im se ostatak ekipe, nakon 6 km uspona, priključi za uranjanje u Kučajske divljine. Paraćinci, njih petorica, bili su još vredniji i dopedalirali su na zborno mesto iz Paraćina, prešavši ukupno tog dana čak 160 km! Izgleda da su svi bili željni proleća...

Ova, zbog neočekivano duge i snegom izdašne zime već odložena tura (prvobitno je bilo planirano da se održi 28. marta), već sa svojih desetak stranica komentara u forumu Najave nagoveštavala je ogromno interesovanje, ali je ipak bilo teško naslutiti da će ukupan broj učesnika 2,5x nadmašiti do sada najmasovniju Freebiking vožnju, onu po Staroj planini avgusta prošle godine. Iako su se meteorolozi svojski trudili da nas pokolebaju, iako je čak i kiša pred sam polazak sa parkinga u Resavici pljuckala desetak minuta u nameri da nas izblefira, naše spremne kabanice i čelična volja da ovaj krug izvezemo nisu dali nimalo prostora defetizmu - ubrzo nas je Sunce ogrejalo, mada je kasnije, kako smo napredovali preko Kučajskih prostranstava, duvao sve jači hladan vetar, a Sunce sve više delovalo zubato... Svima je postalo jasno da priča o Kučaju kao "srpskom Sibiru" nije puka metafora. Kada smo već na Maloj Brezovici počeli da viđamo prve krpe zaostalog snega, bilo je jasno da to nije naš poslednji susret sa snegom. Nakon ručka na prostoru šumskog gazdinstva Velika Brezovica mogao sam da pokušam ljudima malo da olakšam napor i sprečim snežnu avanturu po severnim padinama Palčine tako što bih promenio maršrutu i proveo ljude kraćim i lakšim putem do Valkalucija. Ali, bilo bi to isuviše ziheraški, a u freebiking turama ipak mora da bude barem malo avanture i neizvesnosti :-) Po komentarima i utiscima sa ture na forumu vidim da to malo guranja kroz rastopljen sneg i vodu i blato koji su ostali za njim ljudima nije pokvarilo raspoloženje, zbog čega mi je osobito drago.

Posle svih uloženih napora, što je uključilo čak oko 1100 m uspona do isto toliko visoke najviše tačke ovog 58 km dugog kruga, usledila je zaslužena nagrada - 23 km čistog nizbrdnog užitka do Resavice, preko bajkovitog, ušuškanog i dobro skrivenog Valkalucija, pored magičnog vodopada Prskalo, ništa manje lepom dolinom Nekudova i pored zasrašujućeg grotla Uvirala, ponora Nekudova. Ko želi da preuzme GPX trek trase koju smo provezli, može to da učini iz ovog članka na Stazama i Bogazama.

Bio je ovo pravi trijumf ideje slobodnog biciklizma, gde nije bilo bitno da li je učesnik ture mlad ili star, mršav ili debeo, kilav ili u top formi, da li ima fensi opremu i bicikl od 3000 evra ili buvljačku šklopociju, farmerke i starke - svih 64 učesnika su u ovome podjednako uživali, svako je trasu provezao svojom brzinom, neki su non stop škljocali, neki su prosto upijali daljine i opuštali se, a svi zajedno su, makar na jedan dan, zaustavili vreme i bili daleko od šizofrene svakodnevice i briga.

I većina je obećala - vidimo se u maju na Kukavici! :-)

Ako ste radoznali da vidite ko je sve bio prisutan, obratite pažnju na grupnu fotografiju sa Velike Brezovice, koja je postavljena na server u punoj rezoluciji - kliknite na ikonicu "puna veličina" iznad slike da biste je videli i bili u mogućnosti da fotografiju preuzmete.