Pedaliranje severnim obroncima Miroča iz Tekije - Mali Štrbac, Petrovo Selo, Manastirica, Kašajna Kada smo već pomislili da ova kombinovana planinarsko-bajkerska tura uopšte neće biti kombinovana s obzirom da su se fribajkeri razbežali po raznim morima i drugim egzotičnim destinacijama za letovanje, čast družine spasila je novosadska sekcija, u poslednje vreme nekako tradicionalno najaktivnija. Emil, kao najiskusniji bajkerski vuk među njima dovezao je iz Novog Sada u Tekiju Nikolu (koji je bio sa nama i na Tari za Prvi maj) i Stašu, iskusnu planinarku kojoj je ovo bilo bajkersko "vatreno krštenje".
Iako nas je sa severa Srbije ispratilo dramatično nevreme i praktično pratilo sve vreme na putu do Đerdapa, vikend je bio suv i izuzetno prijatan za pedaliranje (po ko zna koji put pokazalo se da istok Srbije ima prijatniju klimu od zapada). Plan koji smo izložili u
najavi ture prilično smo dosledno realizovali, uz neznatna odstupanja. Prvog dana je bilo više penjanja i pedaliranja kroz divljinu, malo probijanja kroz Štrpsko korito, najmističniji, džungloviti predeo Miroča, jednu krašku depresiju prepunu vrtača i ponora gde se možete za tili čas izgubiti u lavirintu stazica i puteljaka koji naprasno nestaju. Vrhunac prvog dana bio je izlazak na Mali Štrbac, jedan od najatraktivnijih vidikovaca Đerdapa, nakon čega smo se spustili u Tekiju preko Golog Brda i već pre 16 h počeli krajnje hedonistički da uživamo u čarima Dunava i Tekijske plaže. Sveukupno oko 35 prepedaliranih km i 800 m uspona.
Drugog dana smo napravili veći krug, ali u proseku po znatno lakšem terenu, prepedaliravši prvih 30 km po asfaltu. Krenuli smo iz Tekije ka HE Đerdap, uz obalu Dunava, da bismo iza Karataša skrenuli na novoasfaltirani put ka Manastirici, a zatim asfaltom savladali uspon na glavni greben Miroča, ka Petrovom selu. Tu smo skrenuli na makadam koji severnim grebenom silazi preko Brzujke do Tekije, usput se spustivši do jednog od zanimljivijih speleo fenomena Miroča, tunelske pećine Velika Peštera na reci Kašajni. Tu smo sačekali našu planinarsku ekipu, koja je, sa znatnim zakašnjenjem, pristigla neverovatno teškim i u prašumu zaraslim terenom kroz sam kanjon Kašajne (njihovu priču videćete u posebnom foto albumu). Sve u svemu, drugi dan nam je doneo potpuno opuštenih 50 km pedaliranja. Na kraju se sve završilo posetom kampu Toma kod Brnjice na povratku kućama i uživanjem u tamošnjem legendarnom zalasku sunca, i somovini, za one koji su se gladni spustili s planine...