Ponovo smo posle dužeg vremena upriličili jednu biciklijadu po Kučaju, tom savršenom poligonu za MTB tumaranje... U poslednjih 10 godina sam toliko puta bio na Kučaju, toliko foto albuma okačio, toliko puta o tome pričao i pisao da sam već postao i sam sebi dosadan hvalospevima tom prostoru. U želji da kvalitetno odgovorim na razumljivo pitanje "Postoji li u ovoj zemlji za tebe još nešto sem Kučaja?", počeo sam svesno da se uzdržavam organizovanja tura ka Kučaju, tumarajući po nekim drugim destinacijama, otkrivajući druga, nova i drugačija mesta. Ali jednu stvar moram da priznam: da je kojim slučajem područje Kučaja jedino planinsko područje u Srbiji, da u ovoj zemlji nema drugih prirodnih lepota, ne bismo bili ni za šta suštinski uskraćeni. Iz perspektive bajkera ova pomalo drska tvrdnja ima još veću težinu, jer Kučajski šumski putevi kao da su pravljeni da budu jedan ogroman MTB lavirint na otvorenom prostoru, sa gotovo savršenom konfiguracijom terena i trasom samih puteva kao stvorenom za ničim pomućeno, višednevno bajkersko zadovoljstvo.
Evo kako smo Snežana, Goca, Aca, Supur i ja proveli dva sjajna dana po kišnom vremenu, pedalirajući po Kučaju, kampujući na Vinatovači i Valkaluciju i otišavši na kraju u pohode Mikulju i manastiru "Novi Stjenik".
Pročitajte opširniju priču...