Od hedonizma do mazohizma Kada se na gomilu skupe letnja žega, dinamična, zahtevna planina visoka preko 1700 m i želja da se ona upozna na dva točka, morate biti spremni na velike napore. Iako je trasa od 70 km podeljena u dva dana, daleko od toga da je krug oko Jadovnika bio hedonistička tura, kako je najavljeno. Zapravo, moglo je to sve da bude i kraće i lakše, ali želja da se pređe preko Tičjeg polja je prvi dan pretvorila u avanturu u kojoj su na momente čak i oni najtvrđi među nama proklinjali svoju odluku da krenu na vožnju. Spontano smo se podelili u dve ekipe, a još spontanije ona sporija je svratila na ručak kod Rifata, domaćina čija je kuća pored jednog od izvora koji tvore Uvac, po čijim savetima sam odlučio da ipak umesto spuštanja do Tičjeg polja i pokušaja prelaska jedne duboke i strme doline potoka kod lokaliteta zvanog Bulin grob, krenemo grebenski preko vrha Kamarišta. "Tu nema puta, sve je uraslo u trnje, strmo je, kamenito, moraćete 3 km da nosite bicikle, ako ćete uopšte proći", ubedljiv je bio Rifat. Brža grupa je pomalo nevoljno pristala na promenu plana, ali su se ipak od Krnjeg Bora uputili put Kamarišta, sačekujući nas, ali usled naše sporosti, stalno barem malo ispred nas. Obeshrabren dužinom i strminom grebenskog uspona na Starac, Kuša ih je poveo dole kod Koprivne, da bi tu za njih nastala prava golgota probijanja kroz trnje (uz desetak probušenih guma) i dovikivanje starca sa susednog brda "tu niko nije prošao poslednjih 20 godina!" :-) Mi "sporaći" smo ipak, u znoju lica svog, izgurali na vrh Starca, odakle je sve bilo prava pesma - preko livada smo stigli do Rnjača, odakle je nizbrdo vodila savršena makadamska magistrala, spuštajući nas u Gornje Stranjane. Do Sopotnice je trebalo samo još prepedalirati dvadesetak kilometara po odličnom putu. Doduše, daleko od toga da je bilo ravno. Sve u svemu, oko 41 km puta iznedrio je oko 1400 m uspona, što je ovu turu učinilo jednom od napornijih u dosadašnjoj istoriji Freebikinga.
Drugi dan, kada je u planu bio uspon na Katunić, bio je lakši, ali sam, iznuren naporima prvog dana, jedan deo ekipe poveo preko Miloševog Dola pa asfaltom do Gonja. Možda je to bila i greška - paklenih 300 m uspona od Miloševog dola ka asfaltu Nova Varoš-Sjenica nije bilo nimalo lako savladati, a to je trasu i produžilo za nekih 5 km - možda bismo sasvim lepo izašli sa ostatkom ekipe na Katunić. Foto albume onih koji su izašli na Katunić možete naći na sledećim linkovima:
Barda
Polar
Nikola
Aca
Emil
Mlađan
Saldo - 20 fribajkera je u dva dana, u jednoj premijernoj, istraživačkoj turi (što očigledno u najavi nije bilo dovoljno jasno naglašeno) prešlo 70-75 km, popelo oko 2600 m, uz krv, suze i znoj. Jadovnik očigledno nije bez razloga dobio svoje ime :-) Ali, bilo je i lepih trenutaka, i to ne malo. Ja ću se svakako Jadovniku još vraćati - doduše radije na 4 nego na 2 točka :-) Konfiguracija terena je ipak izuzetno zahtevna za pedaliranje i traži besprekornu kondiciju. Ali, to je Freebiking - spremnost da se krene bilo gde, i savlada svaka prepreka koja se nađe pred nama :-)