Najbolji način da upoznate Divčibare na dva točka Ovaj jednodnevni bajkerski izlet na Divčibare bio je "utešna" varijanta ekipi koja je bila pomalo razočarana zbog otkazivanja ture po Pešteru usled loše meteo prognoze za subotu. Ovoga puta meteorolozi su bili 100% u pravu - posle oblačne i kišne subote, u nedelju je usledio prelep, sunčan, mada prohladan i vetrovit letnji dan. U svakom slučaju, pedalirati na temperaturi od oko 15 C je daleko prijatnije nego na 35 C, naročito kada treba dati sve od sebe na uzbrdicama...

Krug je zamišljen gotovo u obliku osmice, podrazumevajući dva uspona na Divčibare. Krenuli smo od samog centra, ispred hotela Divčibare, da bismo stigli asfaltom do Kraljevog stola, odakle smo nastavili polukružno grebenom, preko Malog do Velikog Maljena, presekavši početni deo doline reke Bele Kamenice na tom putu. Od Velikog Maljena smo se grebenski spustili do Tometinog polja, odakle smo se asfaltom popeli natrag na Divčibare, a zatim, preko vidikovca Paljba i prevoja Bukovi, ponovo spustili sa Divčibara ka Valjevu. Sledi novi uspon, najjači na čitavoj turi, dolinom reke Kozlice na greben Pejar, gde je trebalo savladati oko 600 m visinske razlike bez prilike za predah.

Na ovoj vožnji ukupno je prevezeno nešto manje od 60 km, uz gotovo 1500 m ukupnog uspona, po podlozi vrlo raznorodnog kvaliteta - od asfalta (oko 50% trase), preko neravnih kamenitih puteva (koji su prilično tipični za područje Divčibara) do mestimičnih blatnjavih detalja gde su gume sa kramponima bile više nego dobrodošle. Nepregledni pašnjaci su se smenjivali sa pretežno borovom šumom, držeći raspoloženje šestorice bajkera na vrlo visokom nivou. Može se reći da je ovo jedan od (barem što se kvaliteta puta tiče) najsolidnijih krugova po Divčibarama, ujedno i najveći, koji uokviruje sve ono što biste na dva točka mogli da radite na ovoj, naizgled pitomoj, ali sa bajkerske tačke gledišta prilično zahtevnoj planini, jednako u kondicionom ili tehničkom smislu...